ENERGETSKA EFIKASNOST OBJEKATA
Energetska efiksanost objekta, načini i ušteda energija(novca)!!!
Imajući u vidu najnoviju krizu sa elektroenergetskim sistemom, preveliko oslanjanje samo na jedan izvor proizvodnje struje(ugalj) a u svetlu situacije u celom regionu, tema o kojoj u ovom broju pišemo se sama neplanirano nametnula. Kao u basni o “Cvrčku i mravu” uglavnom se setimo obaveza kada je to teže ili kada nas prilika ili muka natera. Tako je I u svetu prometa nekretnina. Kada je leto I kada je lepo vreme, nita nam ne znači da li zgrada ili stan ima izolaciju Ili grejanje, kakva je stolarija, koliko se struje truši kada je zima itd.. Uglavnom su to pitanja za posle, ali obično malo zakasnela. Naša navika je da kada nam je toplo ne skladištimo energiju za hladno vreme, a kada nam je inače u stanu ili kući uključeno grejenje (a pogotovo kada je daljinsko I ne plaća se po potrošnji nego po kvm), mi otvorimo prozore I vrata (što je zdravo svakako na kraće) ali ne zavrnemo radijator nego toplotna energija greje “prirodu”.
Potrošnja energije u zgradama u Srbiji bila je u stalnom porastu tokom poslednje decenije, tako da zauzima najveći deo u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji energije (BFPE). Prema sektorima potrošnje, najviše finalne energije trošilo se u sektoru domaćinstava - 36%, zatim industrije - 29%, pa u sektoru saobraćaja - 23%, dok su ostali sektori učestvovali sa 12%.(stanovanje.gov.rs/doc/energetska-efikasnost)
Prema tome, najveći potencijal za uštedu energije povezan je sa poboljšanjem termičke zaštite zgrada, kako bi se smanjili toplotni gubici. U stambenom sektoru, najveći deo građevinskog fonda izgrađen je pre više od 30-40 godina.
Prosečna potrošnja toplotne energije, koja se kreće oko 170 kWh/m2, u poređenju sa 70-130 kWh/m2 u zemljama Zapadne Evrope, ukazuje na značajnu mogućnost rekonstukcije postojećih objekata i uvođenja mera poboljšanja energetske efikasnosti.
Na osnovu Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, energetska efikasnost postignuta je ukoliko potrošnja energije po kvadratnom metru ne prelazi dozvoljenu granicu, uz ostvarivanje minimalnih zahteva komfora. Dodatni zahtevi koji su postavljeni ovim pravilnikom odnose se na: - termičku zaštitu zgrada, kroz ograničenje maksimalnih vrednosti koeficijenata prolaženja toplote elemenata u sastavu termičkog omotača zgrade, - maksimalno dozvoljene vrednosti specifične godišnje energije za grejanje, - minimalne tehničke zahteve za tehničke sisteme u zgradama (grejanje, hlađenje, ventilaciju, pripremu sanitarne tople vode, osvetljenje).
Proces energetske sertifikacije zgrada u Srbiji započeo je krajem 2012. godine, kada je primena pravilnika iz oblasti energetske efikasnosti zgrada postala obavezna. Doneti su Pravilnici kojima se bliže propisuju procedure za unapređenje energetske efikasnosti zgrada:
- PRAVILNIK O USLOVIMA, SADRŽINI I NAČINU IZDAVANJA SERTIFIKATA O ENERGETSKIM SVOJSTVIMA ZGRADA, „Službeni glasnik RS“ broj 69/2012; Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada uređuje process energetske sertifikacije zgrada, način izdavanja i sadržaj sertifikata, i definiše energetske razrede za stambene i nestambene zgrade, i to nove i postojeće
- PRAVILNIK O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI ZGRADA, „Službeni glasnik RS“ broj 61/2011. Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada se bliže propisuju zahtevana energetska svojstva, kroz definisanje metodologije proračuna termičkih svojstava zgrada, kao i propisivanjem zahteva za nove i postojeće zgrade.
Organizacije koje imaju ovlašćenja ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, mogu sprovoditi proces energetske sertifikacije, što uključuje: sprovođenje energetskog pregleda zgrade, izradu izveštaja o obavljenom energetskom pregledu, proračune energetskih svojstava u skladu sa metodologijom propisanom u Pravilniku i izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (u daljem tekstu: energetski pasoš).
Energetski pasoš potpisuje licencirani inženjer iz ovlašćene organizacije i ovlašćena osoba iz organizacije.
Energetski pasoš je obavezan za sve nove zgrade, kao i za postojeće nakon rekonstrukcije, obimnije obnove ili energetske sanacije.
Energetski pasoš sadrži: - informaciju o zgradi: kategorizaciju zgrade, mesto, adresu, broj katastarske parcele, godinu izgradnje/rekonstrukcije, itd. - tačnu namenu zgrade, fotografiju zgrade; - podatke o vlasniku/ investitoru/pravnom zastupniku; - informaciju o potrebnoj energiji (energetski razred); - informaciju o primenjenim elementima termičkog omotača i tehničkim sistemima u zgradi (uključujući i izvore energije koji se koriste); - informaciju o energetskim potrebama i emisiji CO2 i - listu preporuka za samnjenje energetske potrošnje i uštede novca.
Energetskim pasošem zgradi se dodeljuje energetski razred od A+ (najefikasniji) do G (najneefikasniji) i ima važnost 10 godina od datuma izdavanja.
Energetski pasoš nije potreban za zgrade kao što su: - verski objekti; - privremeni objekti koji se koriste kraće od 2 godine; - postojeće zgrade sa ukupnom korisnom površinom manjom od 50 kvadratnih metara; - industrijski objekti, radionice i poljoprivredna dobra koja ne koriste energiju za održavanje uslova komfora; - vikendice i objekti koji se koriste manje od 25% tokom godine i - zgrade koje se ne greju, kao i zgrade koje se greju na temperature ispod 12°C.
Energetski pasoši za stambene i nestambene zgrade se sastoje od 5 strana, dok energetski pasoš za ostale zgrade ima 3 strane.
Sadržaj energetskog pasoša za stambene i nestambene zgrade:
1. strana: opšte informacije o zgradi, energetski razred, potpisi osoba koje su odgovorne za izdavanje energetskog pasoša, broj i datum izdavanja i period važenja;
2. strana: informacije o lokaciji i klimatski podaci, podaci o elementima termičkog omotača i podaci o termotehničkim sistemima (uključujući izvore energije koji se koriste);
3. strana: informacije o režimu korišćenja, energetskim potrebama i emisiji CO2 (uz mogućnost unosa podataka o izmerenoj potrošnji energije – za postojeće zgrade);
4. strana: lista preporuka za unapređenje energetske efikasnosti;
5. strana: lista korišćenih tehničkih pojmova i jedinica.
Glavni indikator, na osnovu koga se određuje energetski razred zgrade, jeste teoretska/izračunata finalna energija za grejanje. Finalna energija za grejanje, kao specifična vrednost, uzeta je kao indikator za određivanje energetskog razreda (u kWh/m2 godišnje). Za nove zgrade, Elaborat EE dokazuje da je zgrada projektovana tako da ispunjava zahteve u pogledu energetskih svojstava i obezbeđuje energetski razred „C“ ili viši („B“, „A“ or „A+“).
Poboljšanje EE u ovom sektoru donelo bi koristi Republici Srbiji u smislu energetske sigurnosti, povećanja ekonomske konkurentnosti na tržištu i smanjenja fiskalnih troškova, kao i smanjenja uticaja na klimatske promene. Kako želom da znamo Koliko auto troši goriva po km kada se odlučujemo da ga kupimo, tako treba biti odgoovran I prema mnogo vrednijoj imovini a to su nekretnine. U budućnosti jedan od ključnijoh faktora uticaja na cenu nekretnina će biti I energentski pasoš kao jedan od bitnijh ekonoskih parametara. U narednim brojevima ćemo malo pojasniti procedure dobijanja energetske klase I pasoša I uštede na decenijskom nivou.
Do tada sa moje strane želim Vam Srećene novogodišnje I Božićne praznike, da Vam bude oplo I oko srca I u nekretnine u zdravlju I veselju da Vam prođe 2022 a za sve ostale pitajte I slušajte savte stuke I profesionalce.